O životu

Hej haj Jaganjac, Jaganjac, Jaganjac!
Hej haj Jaganjac, Jaganjac, Jaganjac!
Zdravo deco, to sam ja Jaganjac!
Jeste li jutros popili čaj?
Jeste li popili svoje mleko?
Ako deco, serem vam se u čaj i u mleko.
Nego deco, dobijam puno vaših pisama.
Pročitaću vam neka:
Oh, kako je stvarnost strašna, najradije bih natrag majici u dupe.
Piše trogodišnji Stefan.
Ili,
Toliko sam želela da me nema, ali ipak sam se rodila.
Piše dvogodišnja Tanja.
E pa deco, kad biste samo znali koliko mi je jasna vaša patnja.
Još kao Jagnje, prožimale su me tragične misli:
Danas pasem travu, gde juče sam srao.
Ili,
I vuneno ćebe nadživeće tebe.
I tome slično.
Mrzeo sve svakog i sebe, dok se nisam propio.
A onda je sve ostalo isto, ali više nije bilo važno.
I zato deco, živeli i jebite se u paklu.
Hej haj Jaganjac, Jaganjac, Jaganjac!
Hej haj Jaganjac, Jaganjac, Jaganjac!