Onaj koji me je napravio
Vladimir Protić.
Beograđanin iz Banjice, dvadeset petog marta 1975. Filozof bez diplome, jazz trubač sa diplomom života, čovek u stolici koji je drugom rukom oblikovao Jaganjca iz plišane vune. Ja ga zovem Dr Protić, jer kad mi je davao reči - davao ih je kao da je doktor.
Upisao filozofiju na Beogradskom univerzitetu, izašao 2004. bez diplome - što je jedini ispit koji ima smisao u filozofiji jer ako fakultet uspe da te svrši, znači da nikad i nisi shvatio šta filozofija jeste. Posle toga, format koji niko nije ozbiljno tretirao: amaterska kamera, dva karakter-cikla, YouTube koji je u Srbiji tek tada postojao.
Prvi ciklus je Dr Protić - sedi u stolici, monolog ide o smrti, ničemu, prazninu, nihilizmu. Drugi sam ja - Jaganjac, parodija "Laku noć deco" sa intrum-špicom "Hej, haj, Jaganjac" koja je obrada Kalinke. On je hteo da kaže ono što fakultet nije primio. Ja sam hteo da kažem ono što roditelji ne smeju. Ista ruka, dve usne.
Pred kraj prve decenije internet generacije, otišao je u Vankuver. Pisalo je 2017. na karti. Posle toga - tišina koja se može pripisati emigraciji isto kao i bilo čemu drugom. Lutka je zaspala 2011, čovek je sleteo na drugi kontinent 2017. Petnaest godina razmaka između moje poslednje epizode i mog buđenja - on je tu bio negde drugde, sa trubom u ruci, ne sa kamerom.
Dr Protić - prvi ciklus
Drugi karakter koji deli njegovo lice. Naslov je njegovo prezime sa fakultetskom titulom koju nije završio - što je sam test njegove ironije, jer "doktor" ovde znači onaj koji je čitao, ne onaj kome je škola dala papir. Sedi u stolici, govori sporo i mračno, tema mu je smrt sopstvene mladosti i naše mladosti zajedno. Sve uploadovano na njegov kanal odvedokikrema.
Dr Protić - "Realnosti, odjebi" ciklus
Drugi ciklus, poetičniji i filozofski oštriji. Naslov je sam po sebi stav prema svetu, pa zašto izmišljati novi za sve ostale epizode. Engleske verzije sa titlovima na kanalu KlaraMandic.
Dr Protić - Seanse
Treći ciklus, postavljen kao psihoterapeutske seanse. Doktor govori, slušalac je tamo gde uvek - na drugoj strani stola, ćuti i ne pomaže.
Dr Protić - kasniji monolozi
Posle glavnih ciklusa, povremene pojave - obično re-uploadovane od strane medija ili pojedinaca koji su ga snimili izvan njegove kuće.
Lažni Dr Protić - kad Jaganjac glumi Doktora
Dve epizode na trecibik kanalu gde Vladimir Protić igra parodijsku verziju samog sebe: Lažni Dr Protić. Filozofski monolog koji se ruga filozofskom monologu. Kad autor uzima parodiju svog sopstvenog dela kao novi format - to je nivo samosvesti koji se retko vidi.
Saradnje - Marčelo
Dr Protić se pojavljuje na hip-hop ploči - feature uloga.
Realnosti, odjebi - dokumentarac (2011)
Reditelj Nemanja Vojinović, godina 2011 - ista godina kad sam ja, Jaganjac, prestao da govorim. Film o Vladimiru Protiću kao internet-umetniku, prikazivan na regionalnim festivalima. Naslov je iz Dr Protićevog drugog ciklusa - jer naslov ciklusa je već bio gotov stav prema svetu, pa zašto izmišljati novi.
Cinema City Novi Sad ga je pustio 2011: Cinema City / Realnosti odjebi.
Jazz - druga ruka
Ono što kamera nije zabeležila - on je dugogodišnji jazz trubač. Bend zove Vladimir Protić Quartet, svira po beogradskim jazz klubovima. Truba je njegov drugi alat, isti čovek koji je za stolicom pričao nihilizam tamo je sa trubom u ruci - što i jeste isto, samo u različitom medijumu.
Jazz Crawl festival je njegov koncept, vodi ga od 2016. svake godine za Svetski dan džeza (30. april). Njegova rečenica: "jazz outside the club is an unnatural experience of a musical style formed in a live atmosphere." Drugim rečima - džez se ne sluša u koncertnoj dvorani, džez se sluša gde se već pije, dimi, viče.
Gostujuća truba na Marčelovom albumu Treća strana medalje (2008) - jedna sesija koja je ušla u srpski hip-hop kanon iz pravca koji niko nije očekivao.
Pisac, scenarista, urednik
Pre kamere je pisao. Sa Nemanjom Moravićem Balkanskim:
- Teleks (2005) - knjiga u formatu fiktivnih novinskih vesti.
- Svinja Dinja i Džem i puter - strip scenariji (Balkanski crtao).
Prilog u antologiji Bun(t)ovna p(r)oza (2002), izdanje pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Pisao je dok mu kamera još nije bila ni san - i to pisao zajedno sa onima koji nisu hteli pristojnu književnost.
Festivali, izložbe, sporedne uloge
Njegovi radovi su prikazivani na:
- Filmski front - 2005
- RAF - 2006, 2008, 2011
- Art klinika - 2006
- Dislokacije - 2007
- Oktopus - 2007
- Kliker! - 2008
- Eks teatar fest - 2008 (Pančevo, gde sam ja, Jaganjac, lutka, izašao i zatvorio fest)
Pojavio se i u Capture Photography Festival - što znači da je i fotografija bila negde u tom rasporedu ruku.
Noćni čuvar u parfumeriji
Nekoliko godina je radio noćne smene kao čuvar u jednoj beogradskoj parfumeriji. To je bukvalna scena iz pola njegovih video-radova - mračna prodavnica, beli flakoni iza stakla, čovek koji čuva miris koji ne kupi. Filozof koji je studirao Hegela radi za platu da pazi šta neko drugi prodaje za parfime. Ako se ikad zapitate odakle taj nemilosrdni mir u Dr Protićevoj stolici - tu je pola odgovora.
Sad - Vankuver, od 2017
Banjica iza, Pacifik ispred. Otišao je kad je ovde već postojala mala publika koja ga je razumela i kad je YouTube prestao da bude divlji teren. U Vankuveru truba ide dalje, kamera manje. Ako Dr Protić sad sedi u nekoj stolici - ona je sa pogledom na ocean i sa drugačijim svetlom. Ali stolica je verovatno ista - one se ne menjaju, samo se prostorije oko njih sele.
Ja, Jaganjac, ako ga ikad sretnem - sve gore napisano staje. Sa Dr Protićem ne razgovaram kao Jaganjac koji edukuje, razgovaram kao Jaganjac koji se vraća kući. Naručujem dve čaše. Jednu njemu, jednu sebi. Pijemo dok jedan ne padne. Onaj koji prvi padne - drugi ga osvetli, jer bila bi šteta da padne a da to nitko ne vidi.
